Web hosting terminologija

Ovde možete naći opis najčešće korišćenih termina u oblasti web hostinga...

• Hosting (Web hosting)
• Usluga koja omogućava da se web sajt postavi na internet mrežu. Podrazumeva prostor na serveru na koji se smešta sadržaj web sajta, a obično uključuje i email servis, podršku za određene programske jezike, pristup bazi podataka i odgovarajuće opcije za upravljanje prostorom na serveru. Hosting paket nema svoju svrhu bez registrovanog i aktivnog domena koji je na odgovarajući način povezan sa hosting paketom.
• Domen (Registracija internet domena)
• Adresa koja služi da internet korisnike poveže sa sadržajem sajta, email adresama i svim drugim servisima u okviru web hosting paketa. Domen se sastoji iz niza alfanumeričkih segmenata, razdvojenih tačkama. Segment može da sadrži cifre (0-9), slova engleskog alfabeta (a-z) i crticu (-). Dužina segmenta ne sme biti kraća od dva (2), niti duža od šezdeset tri (63) znaka. Segment ne sme da sadrži crticu na početku ili kraju. Segment ne sme da sadrži uzastopne crtice na trećoj i četvrtoj poziciji. Registrovan domen, osim vlasništva naziva, nema nikakvu svrhu i funkcionalnost na internetu bez zakupljenog hosting paketa, servera ili servisa sa kojim će domen biti povezan.
• Transfer domena
• Administrativni proces prenosa domena u nadležnost drugog provajdera (registrara) kome će na dalje plaćati produženje registracije i kod koga će se vršiti upravljanje domenom, promena name servera, vlasništva domena i slično. Transfer domena ne utiče na funkcionalnost domena i samim transferom domena se ne menja hosting provajder, odnosno ne menjaju se name serveri na koje je domen usmeren.
• Migracija sajta ili hosting naloga
• Prenos sadržaja sajta (fajlova i baze sajta) ili celog hosting naloga (u određenim slučajevima) između različitih servera, kao na primer u slučaju promene hosting provajdera. To je proces koji najčešće obavlja tehničko lice koje je zaduženo za izradu i održavanje sajta, ali i neki hosting provajderi nude uslugu besplatne ili plaćene migracije. DreamWeb svojim korisnicima nudi mogućnost besplatne migracije uz zakup novog hosting paketa.
• DNS (Domain Name System)
• Sistem koji pretvara nazive računara (hostname) i internet domena u IP adrese, kako ne bismo morali da pamtimo razne numeričke IP adrese po kojima se računari inače prepoznaju, već umesto toga na internetu zahvaljujući DNS-u možemo da koristimo razumljive nazive domena za pristup web sajtovima. DNS takođe obezbeđuje i podatke o serverima elektronske pošte na domenu (MX), početnom DNS serveru (SOA) i mnoge druge. DNS je zasnovan na hijerarhijskom principu i jedna je od osnovnih komponenti interneta.
• DNS propagacija
• Period koji je potreban da promena DNS informacije postane efektivna na celoj internet mreži. DNS informacije se keširaju na više nivoa na Internet mreži, kao na primer u browseru, operativnom sistemu, ruteru korisnika i kod internet provajdera. Vreme tog keširanja zavisi od TTL vrednosti svakog DNS zapisa u konfiguraciji DNS zone domena, pa od toga zavisi i koliko će vremena biti potrebno da se neka promena osveži na mreži. Kada se novi domen registruje ili se bilo kada kasnije izvrši promena nekog DNS zapisa na domenu, može biti potrebno i do 48 sati da bi ova promena bila osvežena i postala efektivna na celoj Internet mreži. Vreme propagacije DNS informacije zavisi od TTL vrednosti koja je bila podešena pre promene, a ta vrednost najčešće zavisi od tipa domena, tipa DNS zapisa i hosting provajdera, kao i internet provajdera sa koga se vrši pristup. Na primer, kod promene name servera je u većini slučajeva potrebno do 24 sata, jer je to najčešće korišćena TTL vrednost za NS zapise na internet mreži, ali u nekim slučajevima to može biti i dosta kraće ili dosta duže, kao na primer do 48 sati, a u veoma retkim slučajevima čak i preko 48 sati. Zbog više različitih faktora koji utiču na keširanje DNS informacija, period propagacije za svakog internet korisnika može biti potpuno različit, pa se nekome promena može osvežiti takoreći odmah, dok za nekoga može biti potrebno nekoliko sati, a za nekoga i preko 24 sata.
• Registrant (Vlasnik domena)
• Fizičko ili pravno lice koje je registrovalo naziv domena u Centralnom registru. To je krajnji korisnik, odnosno vlasnik registrovanog naziva internet domena, za određeni vremenski period.
• Registrar (Ovlašćeni registar)
• Pravno lice koje je od Registra internet domena ovlašćeno da u Centralni registar upisuje podatke o registraciji naziva domena, odnosno obavlja registraciju domena po nalogu registranta.
• Registar internet domena (Internet Domain Registry)
• Organizacija koja upravlja centralnim registrom nekog tipa Internet domena. Na primer, Centralnim registrom nacionalnih internet domena .RS i .СРБ upravlja RNIDS (Registar nacionalnog internet domena Srbije), dok na primer .COM i .NET domenima upravlja VeriSign korporacija.
• Centralni registar (Central Registry database)
• Centralna baza podataka o registrovanim nazivima internet domena u okviru određenog tipa domena (TLD-a), sa podacima o njihovim registrantima i drugim registracionim podacima. Registracioni podaci sadrže adrese DNS servera koji omogućavaju vidljivost internet domena čiji naziv je registrovan u Centralnom registru.
• WHOIS servis
• Internet servis koji omogućava pregled javno dostupnih podataka o registrovanim nazivima domena u okviru Centralnog registra. Ukoliko je naziv domena registrovan, WHOIS servis omogućava prikaz osnovnih podataka o registrantu naziva domena, kao i o administrativnom i tehničkom kontaktu, u skladu sa definisanim pravilima o dostupnosti podataka. Kod većine tipova domena ovi podaci uz doplatu mogu biti sakriveni od javnog prikaza.
• IDN (Internationalized Domain Name)
• Internacionalizovano ime domena podrazumeva domen koji sadrži bar jedno specifično slovo na nekom jeziku, odnosno slovo koje nije u engleskom alfabetu. S obzirom da domeni i internet u osnovi podržavaju samo slova engleskog alfabeta u pozadini svakog IDN domena se uvek obavlja konverzija naziva u punycode oblik, koji sadrži samo dozvoljene karaktere, kako bi i IDN domen mogao da funkcioniše i postoji na internetu. Na primer IDN domen je хостинг.срб, a njegov punycode koji će se u pozadini koristiti na mreži izgleda ovako xn--c1ajpcpgs.xn--90a3ac.
• Server
• Ovaj pojam se najčešće koristi za računar (računarski hardver) koji je namenjen za obavljanje određenog posla ili više poslova za potrebe korisnika na mreži, kao na primer, prikaz web stranica sajta, prijem i slanje elektronskih poruka, smeštanje fajlova, baza podataka i slično.
• U kontekstu klijent-server arhitekture, pojam "server" se odnosi na računarski program koji opslužuje zahteve drugih programa koji se nazivaju "klijenti". Dakle "server" obavlja neki zadatak na zahtev "klijenta". Na primer "mail server" je računarski program koji služi da se na njega povežu "mail klijenti", odnosno programi za email komunikaciju, u cilju slanja elektronske pošte.
• IP adresa
• IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). IP adresa na primer izgleda ovako: 192.168.23.142.
• Port
• U računarskim mrežama port pretstavlja krajnju tačku logičke konekcije između uređaja, odnosno softvera na mrežnim uređajima. Port je uvek povezan sa odredišnom IP adresom mrežnog uređaja. Svrha porta je da identifikuje određenu aplikaciju na računaru i da omogući upotrebu različitih procesa i aplikacija na jednoj fizičkoj mrežnoj konekciji, odnosno na jednom računaru. Na primer web sajtovima se pristupa na portu 80 (HTTP), odnosno 443 (HTTPS) dok se komunikacija između mail servera obavlja na portu 25. Za više informacija pogledajte i listu poznatih portova.
• HTTP (Hypertext Transfer Protocol)
• Aplikativni protokol za distribuciju sadržaja na mreži. HTTP je osnova za komunikaciju na internetu. Web sajtovi kojima svakodnevno pristupate funkcionišu na ovom protokolu.
• SSL (Secure Sockets Layer) / TLS (Transport Layer Security)
• Kriptografski protokoli koji omogućavaju bezbednu komunikaciju na internet mreži. TLS i SSL šifruju segmente mrežne komunikacije na aplikativnom sloju korišćenjem različitih vrsta kriptografije, tako da niko ne može "uhvatiti" i pročitati poverljivu komunikaciju na internetu, osim primaoca kome je poruka namenjena, odnosno klijenta i servera koji obavljaju komunikaciju. Postoje različite implementacije ovih protokola koje se koriste za web, email, voip i druge vrste mrežnih komunikacija.
• FTP (File Transfer Protocol)
• Standardni mrežni protokol za razmenu fajlova između udaljenih računara. Kod web hostinga se koristi za jednostavno postavljanje fajlova sajta na server ili njihovo preuzimanje.
• SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)
• Standardni protokol za razmenu elektronske pošte (email) između mail servera na Internet mreži.
• MSA (Mail Submission Agent)
• Takoreći isto što i SMTP, ali služi samo da primi poštu od klijentske email aplikacije i koristi port 587. Po trenutno aktuelnim standardima za slanje pošte iz email aplikacije treba koristiti MSA port. Za SSL/TLS komunikaciju se koristiti port 465 (Implicit TLS), ali se takođe može koristiti i 587 u kombinaciji sa STARTTLS opcijom u email aplikaciji.
• POP3 (Post Office Protocol v3)
• Protokol koji se koristi od strane lokalnih email klijenata za preuzimanje elektronske pošte sa servera. POP protokol podržava jednostavno preuzimanje i brisanje e-pošte sa servera. POP3 protokol koristi port 110 (plain-text), odnosno port 995 (SSL/TLS).
• IMAP (Internet Message Access Protocol)
• Protkol koji omogućava mail klijentu pristup elektronskoj pošti na udaljenom serveru. Email klijenti koji koriste IMAP uglavnom svu poštu podrazumevano ostavljaju na serveru dok je korisnik ne obriše. Mail klijenti mogu i lokalno čuvati kopije poruka, ali se one smatraju samo privremenim kešom. IMAP protokol koristi port 143 (plain-text), odnosno port 993 (SSL/TLS).